OREZIVANJE BILJAKA
Sve drvenaste biljke imaju potrebu za orezivanjem. Ako to umesto njih ne učini čovek, one će odbacivanjem grana to učiniti same.S tim što kad to učine biljke nakon odbacivanja grana ostaju okrajci grana i dolazi do cepanja kore, te biljke tada postaju ranjive na razne vrste bolesti. Zbog toga ovu ulogu treba da preuzme čovek.
Čišćenje od grana kod belog bora (Pinus sylvestris)
Razlozi za orezivanje
1) Poboljšavanje zdravlja biljaka
Orezivanjem je potrebno ukloniti sve mrtve grane , povređene, zaražene, napadnute od insekata, mehanički oštećene i grane koje smetaju drugima u svom rastu, grane koje se sudaraju i očenjuju. Ovim delujemo preventivno na biljku, ali i odstranjujemo zaražene delove biljke.
2) Održavanje forme i namene biljke
Kada se kaže forma misli se na habitus odnosno izgled biljke. Ako je biljka u drvoredu potrebno je orezivati je kao drvoredu sadnicu. U živoj ogradi šišati je češće. Održavati specijalne forme biljke kao što su bonsai, orezivanje u glavu, itd. Kontrola dimenzije same biljke je najbitnija u gradovima gde je prostor najčešće skučen. Nekada velika stabla zaklanjaju poglede i bitne vizure ili narušavaju koncept zelene površine, zgrada, itd., tada je iste potrebno prorediti ili u najdrastičnijoj meri potpuno ukloniti.
Nepravilno odsečena grana
3) Podsticanje dekorativnosti
Podsticanje biljke da obilnije cveta, uklanjanje divljih izbojaka kod kalemljenih biljaka i izbojaka iz panja su ciljevi za poboljšanje dekorativnosti biljke. Vodeni izbojci ili vodopije su vertikalne grane koje se javljaju u unutrašnjosti krošnje biljke, imaju vrlo malu ulogu u transpiraciji, dok sa druge strane umnogome ugrožavaju izgled habitusa biljke.
4) Zaštita ljudi i imovine
Posebno u gradovima treba obratiti pažnju na zaštitu ljudi i imovine. Potrebno je ukloniti mrtve grane, trula stabla i stabla napadnuta od truležnica. Nekada grane smetaju kolskom i pešačkom saobraćaju, umanjuju ili u potpunosti zaklanjaju preglednost puta. To može predstavljati veliku opasnost posebno kada se radi o prometnim saobraćanicama. Poseći sve potencijalno opasne grane, one koje formiraju V oblik, a zadržati grane koje zaklapaju blizak ugao uglu od 60 stepeni, koji se smatra najpoželjnijim uglom za stabilnu granu. Dešava se da nakon više godina rasta krošnja stabla dosegne visinu uličnih instalacija, pa predstavlja pretnju kidanja istih, tada je neophodno pokratiti veći broj grana, ali paziti da se održi forma habitusa.
Orezujte drveće radi:
1) održavanja zdravlja biljke i zaštite ljudi i imovine
2) formiranja pravilne krošnje
3) zaštite imovine, telefonskih i strujnih kablova
Alat
Odabir i priprema alata je veoma bitna stavka u procesu orezivanja. Alat biramo u zavisnosti od debljine grane i visine na kojoj se grana nalazi. U obzir dolaze vinogradarske makaze (1), sekačice za deblje grane (2), velike makaze (3) i električni mač za živu ogradu (4), testera za drvo (5) i motorna testera (6). Od sekundarnih alata u upotrebi su razni tipovi merdevina i pomoćna sredstva za penjanje koja običnom korisniku neće biti potrebna.
Alat bih trebalo naoštriti pre svake upotrebe da bih rez bio gladak i prav.Pre svakog orezivanja neophodno je dezinfikovati alat kako ne bih došlo do širenja zaraznih bolesti.
Oprezno rukujte alatom!
Vreme orezivanja
Najbolje vreme za orezivanje biljaka je kraj dormantnog perioda, momenat pred kretanje vegetacije. Najčešće je to mesec mart, ali se za kalendarske datume ne treba vezivati, jer su vremenske prilike svake godine različite. U ovom momentu nakon orezivanja neće doći do curenja soka, ali ako se to i desi to neće u mnogome naneti štetu biljci.
Krajem dormantnog perioda se orezuju sve lisnodekorativne vrste, kao i zeljasti delovi grana do odrvenelih.
Izbegavajte orezivanje po kišnom vremenu i jakom vetru, zbog lične sigurnosti i širenja zaraze.
Biljke koje cvetaju rano u proleće, pripremile su svoje cvetne pupoljke u jesen, treba orezivati nakon cvetanja: forzicija,magnolije, jasmin, japanska dunja....
Četinare je moguće orezivati tokom cele godine.
Pravilno orezivanje
Drveće je potrebno orezivati svake godine, jer ako se nekoliko godina preskoči može doći do pogrešnog razvitka krošnje koju je kasnije teško ili nemoguće ispraviti. Obratite pažnju na sigurnost ljudi, životinja i imovine tokom orezivanja. Pri samoj sadnji odrasle sadnice potrebno je ukloniti 1/3 do čak u nekim slučajevima 1/2 grana. Pri kasnijem orezivanju najviše uklonite do 1/4 grana.
Kod lišćara potrebno je ukloniti: (1) Izbojke iz panja, (2) Okrajke, (3) Izdignuti krošnju, (4) Vodene izbojke, (5) Grane koje se ukrštaju ili očenjuju i kolidere, (6) Slabe grane, (7) Pregusto postavljene grane, (8) Grane konkurente lideru
Potrebno je indentifikovati granu lidera i otkloniti potencijalne grane konkurente, kako bi biljka imala jedan vrh. Uklonite sve grane koje se ukrštaju ili očenjuju, kolidere, grane koje streme ka središtu krošnje i one koje u vegetacionom periodu neće dobiti dovoljno svetla.
a) Vodeni izbojci nakon nekoliko godina postaju konkurenti lideru
b) orezivanje vrhova lišćarskog drveća uzrokuje pojavu velikog broja vodenih izbojaka
Proredite krošnju tako što ćete uklanjati sve grane koje rastu blizu susednoj. Svim granama obezbedite optimalan priliv vetra i svetlosti. Optimalan razmak između grana je 15-25 centimetara.
Uklonite sve slabe grane. Idealan prečnik grane bih trebao imati dužinu 1/2 do 3/4 debljine stabla.
Uklonite okrajke grana. Kod nekih vrsta okrajci mogu biti poželjni.
a) kod nekih vrsta žbunja (Prunus laurocerasus) poželjno je ostavljati okrajake radi popunjavanja krošnje
b) nepoželjni okrajak kod sibirskog bresta (Ulmus sibirica)
Redovno uklanjajte izbojke iz panja i divlje izbojke. Ostavite alibi grane i pomoćne grane, pa ih saseći nakon 2-3 godine.
U gradovima često je potrebno izdizati krošnju same biljke. Krunu izdići najviše od 1/3 visine samog stabla, osim kada je potrebno krošnju izdići iznad postojećih zgrada kada se mora odstupiti od ovog pravila. Drveću iznad trotoara je potrebno izdići krošnju iznad 250 centimetara, a drveću iznad kolovoza od 250 do 450 centimetara, ako se radi o tranzitnom putu.
Orezivanje drvorednih sadnica u glavu prouzrokuje pojavu velikog broja novih izdanaka. Staru lepotu, čak i redovnim orezivanjem je teško dostići.
Pre orezivanja se izdalljite i sagledajte celu biljku, pa orezivanje započnite odozgo na dole. Ovu radnju ponavljajte više puta u toku orezivanja. Obratite pažnju na težište stabla, centar gravitacije, kako nakon orezivanja ne bih došlo do pada stabla. U grane predstavljaju čvrstu vezu, dok V grane mogu biti potencijalna opasnost kod starijih stabala.
Tehnika orezivanja
Pri orezivanju pokušajte da izbegnete zacepljivanje kore biljke.
Pre samog orezivanja uočite kragnu i greben grane i na osnovu njih odredite mesto finalnog reza. Pri rezanju uklonite samo tkivo grane, koje počinje neposredno nakon kragne grane, ali se potrudite da ne ostavite patrljak , koji može dovesti do neželjenih komplikacija zdravlja biljke. Kragna grane ima ulogu da formira prsten zaštitnog tkiva nakon orezivanja, u slučajevima kada nije došlo do njenog oštećenja.
Velike i teške grane orezujte iz tri reza kako ne bih došlo do otcepljivanja kore od stabla.
Orezana mesta ne premazujte, osim u posebnim slučajevima zaštite od bolesti. Kod orezivanja drveća konsultujte fitopatologa ili pejzažnog arhitektu kako bih ste izbegli kritične periode infekcije. Grane orezujte do narednog zdravog ili para zdravih pupoljaka blago kosim rezom.
Pravilan rez:
a) nepravilan rez, suviše udaljen od pupoljaka
b) nepravilan rez, suviše blizu pupoljaka
c) nepravilan rez, suviše kos
d) pravilan rez
Orezivanje živica
Nakon sadnje živice iziskuju češće orezivanje. Najčešće se ono obavlja dva puta godišnje i to u proleće i sredinom leta, ali izbegavati orezivanje po visokoj temperaturi vazduha. Kako je živica starija tako se i broj orezivanja u toku godine povećava.
Orezivanje se izvodi vinogradarskim makazama, velikim makazama za živu ogradu ili električnim mačem.
Grane orezujte kad god izrastu 12 do 20 centimetara do 5 centimetara iznad prethodnog orezivanja. Živu ogradu formirajte tako da je uvek šira pri dnu nego na vrhu, kako bih i donji delovi živice dobijali dovoljno svetlosti, a time bi se sprečilo proređivanje iste. Ne dozvolite da živica brzo dostigne krajnju veličinu, jer najčešće u tom slučaju donji delovi živice ostaju proređeni.
Živicu je moguće godišnje podmlađivati uklanjanjem celih grana ili kod nekih vrsta ostavljanjem okrajaka grana.
U toku zimskih meseci čuvajte živicu od nanosa snega, posebno vlažnog, koji može pričiniti velike štete.
U slučaju izmrzavanja žive ograde,istu(Prunus laurocerasus) orezati u jednoj ravni do zdravog, neizmrzlog dela.
Saveti ► • Tipovi biljaka • Odabir biljaka • Drenaža • Zemljište • Zalivanje biljaka • Sadnja • Malčiranje • Đubrenje • Orezivanje biljaka
Pocetna Proizvodi Navodnjavanje Galerija Kontakt Saveti
